Za razliku od kotorskih, budvanske probleme smo tretirali kao beznadežan slučaj. Njima se desilo što se desilo. Mnogi smatraju da rijeka para koja ih je zalila može zamijeniti more i obalu. Problem pilingrina odavno nemaju.
Foto: NB
Što je i na koji način dobila Budva
Najstariji budvanski Bokelj bio je star još '60 kada je na skupštini turističkog saveza Budve u formiranju rekao "A što mi nismo u turističkom savezu Boke kada smo vazda bili Boka ?" Potomci njegovih vršnjaka su danas Budvani sa velikim B, građani grada - eksperimentalnog poligona koji je u istoriju arhitekture ušao kao "budvanski sindrom". Naučili su da od mora prave destilovanu vodu i bili su na putu da nauče i hodat po vodi, barem do svog "pustog" ostrva.
Danas gledaju što je ko agvantao i kome je što ostalo. I fakultet je tu i na njemu će se možda izučavati što im se to na početku XXI vijeka desilo.
Za sada je to misterija i za samog gradonačelnika:
MONITOR: Strani i domaći investitori u Budvi grade bespravno ne poštujući zakone, zbog čega ste i Vi pod istragom u slučaju Zavala. Lokalna uprava se ne trudi da zaštiti svoje kulturno-istorijsko nasljeđe ugroženo divljom gradnjom hotela ,,Astorija’’, ,,Avala’’...
KULJAČA: Protiv mene nije podignuta krivična prijava. Preduzeo sam sve što je tada bilo u mojoj moći da se gradnja na Zavali obustavi. Ja sam zajedno s koordinacionim tijelom, u kojem su bili predstavnici nadležnog ministarstva i republičkih inspekcija, preduzeo sve što je bilo moguće procesuiranjem slučaja i pisanjem prijava za zabranu gradnje. Odradili smo naš zakonski dio posla i lično sam bio protiv toga, ne znam koji su motivi investitora da grade prije donošenja urbanističkog projekta, iako im je rečeno da će im lokalna samouprava i Ministarstvo za ekonomiju, koje projekte potpisuje, uvažiti najveći dio zahtjeva. …
Branka PLAMENAC
“Monitor” 13.02.2009. http://www.monitor.cg.yu/ARHIVA/a_956%20(7).html ili slično tome http://www.monitor.cg.yu/ARHIVA/a_954%20(7).html
Ili iz drugog ugla:
ZAŠTO BUDVA DA NE BUDE BUDVA?
Foto: NB
Prof. dr Milenko Pasinović, predavač na Fakultetu za turizam u Kotoru kaže da održivi razvoj podrazumijeva i očuvanje kulturnog pejzaža.
- Ja ne mogu da prihvatim da bi takvom izgradnjom mogao biti sačuvan kulturni pejzaž Budve, koji predstavlja njen identitet. I kao što čovjek ima svoj identitet, tako i turistička regija ima svoj. Zato smatram, da se identitet jedne regije ne može mijenjati voljom pojedinaca. Ne znam zbog čega bi neko želio da Budva ne bude Budva, već Dubai ili Monako, pita se profesor Pasinović.
http://www.cgekonomist.com/?broj=15&clanak=838
Iz ugla poznatog sociologa, redovnog profesora Beogradskog univerziteta dr Sretena Vujovića, autora više knjiga i naučnih radova iz oblasti urbane sociologije, rođenog Budvanina iz starog grada
Budva se bjesomučno eksploatiše
U budvanskom polju pored rijeke Grđevice ima područja koja su paradigmatična po apsolutnom zanemarivanju svake urbanističke norme. U Statutu stare Budve iz 15. vijeka postojale su odredbe kojima se zabranjuje otvaranje prozora i balkona jednih naspram drugih. To su ljudi odavno uredili. Ovdje objekti pokrivaju cijelu građevinsku parcelu, sa jednog placa malteriše se zgrada na drugom, prozori gledaju jedni u druge, vrata u vrata...
Nova Budva_________________________________Foto: GoogleEath
…
Budvanska opština hoće da ima najveći akva park na Jadranu. Hoće da ima istovremeno, u istom gradu i Monte Karlo i Abu Dabi. Ta opsesija da sve mora biti najveće podsjeća na onu anegdotu o Crnogorcu koji je rekao da se sit isplakao kada je čuo da Triglav nije u Crnoj Gori.
Ovdje su vrijednosti i prioriteti potpuno poremećeni. Kako može biti neko za elitni turizam, za nebodere, hotele od 26 i više spratova, a da pri tom nema rješene neke elementarne stvari infrastrukture. Niti ima dovoljno vode, ponekad ni struje, niti ima parking prostora, more nije čisto, nema ni dovoljno zelenila. Ono što je priroda dala ozbiljno je dovedeno u pitanje.
Foto: NB
Zbog ovakvog pomanjkanja racionalne urbane politike, moja je procena da će Budva doći u stanje kad neće biti dovoljno privlačna ni za vlastite stanovnika a kamoli za one koji u ovaj grad dolaze.
http://www.monitor.cg.yu/ARHIVA/a_953%20(7).html izvinjavamo se ako link “ne radi” Nije do nas.
Iz našeg ugla
Branzzin.entar.com
Možda bi i Mogren trebalo zaštiti od morske erozije ? Što kažeš na to, Specijalni Time ?!
Erodirano________________________________________Foto: NB
Nema komentara:
Objavi komentar
Peticiju možete potpisati popunjavanjem elektronskog formulara preko linka sa naslovne strane: "Potpisivanje peticije"