Da’l će zora? Kad će zora?

  Vrmac, Boka Kotorska _______________________________Foto: J.L.

Zora u Tripovićima

Autobus puzi, tek su Lepetane.

Ni blizu nisu Tripovići.

A ja žurim, moram stići

prije sunca nad Vrmcem što plane.

 

Noćima sam sanjao te zore:

Prve zrake Obosnik zapale

pa Lušticu i uvale male.

Poput srebra tad zablista more.

 

Autobus mili. Tek Opatovo za nama!

Zakasnit ću u Tripoviće

kada sunce budi ptiće

po smokvama i maslinama.

 

U snovima mi ista slika:

Livade sjaje biserima...

Svaka biljka zorom miris ima,

mrča, murva, čempres, lovorika...

 

Autobus staje mi kod mosta.

Do Tripovića ima pet minuta.

Stižem!! Da se divim po sto puta

i znam da neće mi biti dosta!

Anton-Adam Staničić

  Pogled na Tunju iz Tripovića kroz betonski okvir ________Foto: NB

Komentar na Nenezića

Inicijatori peticije za zaštitu Svetog Marka o stavovima ministra turizma

NENEZIĆ ŠMINKA LOŠE

RIJEŠENJE

Inicijatori peticije za odbacivanje nacrta Državne studije lokacije „Ostrvo Sveti Marko“ (DSL) a koja predvidja drastičnu izgradnju i betonizaciju obale najvećeg bokeljskog ostrva, ocijenili su da ministar turizma i zaštite životne sredine Predrag Nenezić izbjegava da odgovori na prava pitanja – koliko su ta riješenja i ambicije ruske kompanije „Metropol“ uskladjeni sa zakonom i planovima višeg reda. Oni su Nenezića i ostale funkcionere koji govore o „traženju prave mjere“ izmedju planova „Metropola“ i potrebe zaštite prirode optužili da „šmikerski prepakuju loše riješenje“ iz nacrta DSL.

„Ministar turizma ne odgovara na pitanje koliko su riješenja iz DSL u sukobu sa zakonom, planovima višeg reda i strategijom razvoja turizma. Kada bi Nenezić odgovorio na ta, prava pitanja, vidjelo bi se koliko je njegov aktuelni stav deplasiran.“- kazao je juče novinarima jedan od inicijatora peticije, Joško Luković.

On je, komentarišući izjavu ministra turizma da „ako treba praviti kompromise, oni trebaju biti minimalni mogući“ i da „ako bude nasipanja plićine Tunja, u obzir može doći samo jedan manji zahvat na kome bili komercijalni objekti i gdje bi možda bilo nekoliko vezova, ali svakako ne neka nova marina za mega jahte“, ovakve Nenezićeve stavove nazvao „šminkerskim prepakivanjem jednog lošeg riješenja“.

„Niko se ne interesuje za mišljenja brojnih renomiranih stručnajka iz cijelog svijeta koji daju podršku našoj peticiji za očuvanje Tunje i Svetoga Marka- ne kažem da su eksperti koji su radili DSL nestručni, ali prilikom izrade tog dokuemnta očito nije došla do izražaja njihova stručnost već njihova potkupljivost.“- istakao je Luković podsjećajući da mu je rukovodilac tima za izradu DSL za Sveti Marko, dr Kaliopa Dimitrovska-Endrjus na jednoj od tribina u Tivtu tokom javne rasprave o nacrtu DSL, „javno priznala da su planeri bili pod pritiskom naručioca – Ministarstva za ekonomski razvoj“.

„Cijela ova piča svodi se na to da na Sveti Marko nisu došli investitori već diveloperi koji zauzimaju nekretninu i imaju za cilj da ih unovče po 10 puta većoj vrijednosti. Saučesnici su im u tome Ministarstvo za ekonomski razvoj, Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine, JP „Morsko dobro“ i opštinski rukovodioci u Tivtu koji nemaju svoj stav.“- podvukao je Luković.

On je odbacio argumentaciju „Metropola“ i pojedinih čelnika lokalne samouprave da Sveti Marko treba zaštititi od erozije koja je navodno posljednjih desetljeća značajno smanjila površinu ostrva, pa ga od razornog dejstva talasa i vjetrova treba štititi izgradnjom vještačkog poluostrva preko plićine Tunja.

„Nabavili smo katastarske karte iz 1873 godine i preklopili ih sa kartama dobijenim nakon najnovijeg avionskog snimanja terena od prije par godina. Razlike su minimalne, gotovo da ih i nema što potpuno negira teoriju o navodnoj velikoj eroziji ostrva.“-zaključio je Luković.

Siniša Luković

Foto: ludmilayilmaz

-o0O0o-

STRANCI VOLE OTOKE NA KOJIMA JE VRIJEME STALO

Pod ovim naslovom je u zagrebačkom Jutarnjem listu od 26.3.2009. objavljen članak. A ispod podnaslova „Raj za turiste – Paradoks jadranske ljepote“ piše, između ostalog, i ovo:

„Ta trajna nerazvijenost (otoka, op. c.) , kod velokog segmenta turista element je privlačnosti Jadrana. To su ljudi kojima (...) je važnije da nema hotelskih visokogradnji. Spremni su prihvatiti uvijek istu komarču s gradela, jer im je važno pobjeći od koktel barova. (...)

Turizam je takav – on ima poljubac smrti, kad nešto dotakne, to se pretvori u elegantni, mrtvi tematski park (...)“

Uvijek sam se pitao zašto su kampovi toliko skupi, čak skuplji i od apartmana. Rekli si mi „E, u kampove dolaze turisti koji znaju uživati u prirodi. I spremni su zato više i platiti.“

Pa betonirajmo!

Grrozni

Što kaže Nenezić ?

Novosti, koje se bar donekle dotiču betoniranja Tunje, danas ima dosta. Sve bi ipak moglo stat u jednu rečenicu:

Mank je krenuo u rasprodaju vezova na mulu 2 jer Deripaska  neda svoje pare, ali ćemu zato Nenezić uz pomoć GTZ_a ipak odrediti visoku međunarodnu kategoriju.

PORTO MORTO - MULO 2 NAKON MAN(I)KIRANJA

Poro-Montenegro____________________________Foto: VER MAR

Groff.entar.com.

Sada mi je jasno zasto je cijena za vez u PORTO MORTU, spustena za 80 % u odnosu na prave elitne marine.

Ne bi se ja na takvo mulo vezao ni da oni meni placaju, a ne ja njima. Koji bi im se normalni marinajo vezao na mrtvacki crno mulo !?

Mozda pirati sa Kariba ili prije – oni iz Somalije.

Jasno mi je da ljudi ne vide da nam je car go, jer su coravi u glavu, ali pitanje crnoce ovoga mula prevazilazi cak i carevu golotinju !

”Ova zemlja nam je dom – Crna Gora moj dio planete”

Ne iz ove serije i vijest da će Rambo krenuti u još jednu akciju pokušaja otvaranja očiju narodu, objašnjavajući na prost način složene ekološke pojmove. To sve iz dobre želje, a za pare i pod dirigentskom palicom tog ministarstva što bi trebalo zaštititi Tunju.

PS: Rambo Care, reci im dvije ka ih sretneš !

 

Ipak, vijest dana je da se po pitanju Tunje izjasnio i on - Ministar

Oglasio se Nenezić

Malo nasuti Tunju

NENEZIĆ O PLANU ZA SV. MARKO

Tivat - Ministar turizma Predrag Nenezić, gostujući juče u programu Radija Tivat, obećao je da država neće dozvoliti ruskom „Metropolu“ da na ostrvu Sveti Marko u potpunosti realizuje svoje megalomanske projekte…

- Nijesmo za to da se prave privatne rezidencije i tako dalje na nečemu što bi bilo i što se planira kao nasipanje Tunje. Ako bi tog nasipanja bilo, onda može doći u obzir samo jedan mali zahvat na kome bi bili komercijalni objekti i gdje bi možda bilo nekoliko vezova, ali svakako ne neka nova marina za megajahte - kazao je Nenezić.

A što je u stvari kazao ? Da neće bit ono što nije nikad ni bilo planirano (Da na vještačkom poluostrvu Pajacu budu privatne rezidencije) Nasip je od početka planiran kao stanište posluge i posade. Naravno da tamo niko neće branit pristup seljacima. Tu su od početka bili planirani komercijalni objekti – čitaj: prodavnice, kafane, vjerovatno bude i “salon za masažu”.

Face controlle je zamišljen na vrlo uskom prelazu sa vještačkog na prirodno ostrvo.

 

Dobro je rekao Analitik još  prije nedjelju dana:

Analitik је rekao…

Oni su ocigledno stvar presjekli na najvisem nivou, samo ce to objaviti nakon izbora. Napravili su minimalne korekcije vise jezickog tipa (zatvoreno pristaniste za 140 jahti umjesto marina u funkciji privezista...).
Da se sutra sve u takvom obliku usvoji - nebi se nista gradilo (zbog fin. sit. i nemanja krajnjih investitora tj. kupaca).
Medjutim iako niko tu nebi nista poceo – ta nekretnina bi dobila visestruko na cijeni samim usvajanjem projekta, izmedju ostalog i zbog "otimanja od mora". Time bi Slipencuk visestruko poentirao.
Sto se tice planskih dokumenata i dozvole vlade, on bi tu odahnuo i bio svjestan da je dobio nesto cemu vrijednost moze samo rasti i sa cim moze u svakom momentu trgovati – znaci, za slucaj “nedaj boze” da pocne propadati, moze prodati cijelo ostrvo (plus oteto od mora - zabetoniranu Tunju) nekom drugom delopoveru, povuci jaci kredit na osnovu zaloge i sl...Ili kada se trziste nekretnina oporavi ostvariti ne 100% kako kaze Lejebemen, vec 1000% profita.
U svakom slucaju u ovoj fazi i situaciji g. Slipencuk bi materjalizovao svoja ulaganja u projekat i mitski dio price, ostvario bi I fazu delopoverizacije ostrva i mogao bi mirno da spava, dok Gradjanin Crne Gore ne bi mogao mirno da spava i ispao bi naivni CUK...

19/3/09 20:49

Komentari podrške XXIV

Više od dva mjeseca trudimo se ovim blogom skinuti prijetnju betonom jednoj od najljepsih lokacija u Tivatskom zalivu i Boki. Nastojimo skrenuti pažnju odgovrnima da nije dozvoljeno sve što se ne može spriječiti.

Crna Gora ima još mnogo prirodnih ljepota, ali nama je ovo najljepse i najčistije što je ostalo, i zato se trudimo koliko možemo, i mnogi od vas nas razumiju i podržavaju. Peticija svakodnevno dobija nove potpisnike i mi se svima zahvaljujemo. Budite zadovoljni zbog svog potpisa! To činite za svoju djecu!

Evo još nekoliko komkentara i poruka koje su stigle na adresu bloga:

Zvonimir Deković

Umirovljenik, Tivat

"Ko uradi koliko može, uradio je dovoljno."

ooooooo000000000000OOOOOOO000000000000oooooooooo

Hana Ajdarpašić

novinarka, Podgorica

"Sve što raste i treba da raste!"

ooooooo000000000000OOOOOOO000000000000oooooooooo

Josip Nikolić

brodomas.ing. Tivat

"Sačuvajmo prirodu za našu djecu! Iskreno se nadam u uspjeh ove inicijative i peticije."

Foto: MAG

Na redu je Belane

Bazen ima uređenu obalu. I bunar takođe.

Prirodna ili uređena

obala ?

Koliko Tivat ima prirodne obale, treba li mu ona uopšte ?

Od Veriga do Belana

Prirodna obala Tivta, ona gdje val udara u pijesak ili prirodni kamen, od Veriga do Belana, označena je na ovom snimku bijelom bojom. Sve ostalo je zid.

Značaj prirodne obale za živi svijet istaknut je više puta. Na tom uskom pojasu između plime i oseke mrijeste se mnoge vrste riba i drugih morskih organizama. Neke vrste morskog života, kao npr rak samac, gambori, priljepci, puževi mariklje… žive samo tu.

Pored toga, prirodne, niske obale imaju i sanitarnu ulogu. Zamislimo da su sve obale Boke ravni zidovi kao kod bazena, svaka plastična flaša koja dospije u more kružila bi po zalivu sve dok ne potrefi izlaz. Tako bi ona bačena u Rosama uz obalu Petrovića, Krašića i Krtola stigla do Tivta, a ako nema previše pritoka vode u Gurdiću i Ljutoj možda bi posjetila i Kotorane. Njeno putešestvije bi trajalo mjesecima i svo slično smeće bilo bi nam stalno pred očima, primičući se o odmičući od obale u ritmu plime i oseke.

Jedini razlog što ne vidimo na površini mora neprestano hiljade flaša, kesa i krepanih kokošaka, nije taj što one ne dospijevaju u more, nego zato što se relativno brzo nasukaju na nisku obalu, jer je još uvjek ima. Ako ih niko tu ne pokupi, valovi i sunce će se postaraju da se, prije ili kasnije raspadnu i usitne.

Od Belana dalje

Kada se sa Pina krene prema Verigama tek poslije više od kilometar puta stiže se do prve pripodne obale – Ponte Seljanova, a poslije opet beton, magistrala, stari austougarski put…

A svega stotinak metara na drugu stranu nalaze se Belani iza kojih počinje praktički nedirnuta priroda. Tek na pojedinim mjestima, tipa Bonići, koja su na snimku zaokružena crveno, beton se ispriječio valu i to u više od pola slučaja u skorije vrijema.

Ta obala, za divno čudo, nije za šetnju. Na pojedina mjesta ljudska noga nije odavno kročila. U davna vremena postojale su i zabrane tipa: vojno, mušljara i sl., a u budoćnosti nas takođe čekaju tipa: privatno !

I evo krenulo se u osvajanje i pokoravanje divljine, ambiciozno i široko. Umesto dugo željene lungo mare na desetak metara u kopnu, pravi se bazen tridesetak metara u moru.

Iza bazena nas čeka Župa, buduće privatno, elitni turizam, što automatski znači -  mega marina – pa onda industrijska zona, i već je tu mini arsenal - maxi nasipanje - Bonići itd… I tako sve dok se beton ne spoji sa već solidno izbetoniranom krtoljskom obalom.

Tako će se ostvariti san onih pravih domaćina, koji su, da ne bi čupali travu, svoje dvorište već izbetonirali, da se spoji Pine i šank u Krašiće – lungo mare – što u tivatskom prevodu znači “par metara u more”.

ooooo00000000000OOOOOOOOOOOO0000000000ooooo

Bazen na Belanama

TENDER OPŠTINE TIVAT

Tivat - Opština Tivat raspisala je tender za izbor preduzeća koje će graditi otvoreno plivalište sa tribinama na lokaciji Belane.
Procijenjena vrijednost investicije, koja će biti finansirana iz budžeta grada, iznosi 400 hiljada eura.
Ponude se primaju do i zaključlno sa 14. aprilom u 11 časova. Sat kasnije biće i javno otvorene.
Izgradnja otvorenog bazena na Belanama bilo je jedno od glavnih predizbornih obećanja aktuelnog tivatskog gradonačelnika Dragana Kankaraša (DPS) u kampanji prije pet godina.

S.L.

"Vijesti"  19.03.2009

Šut i goooolll !

Novi relax-vikend-prilog. Foto storija sa fudbalske utakmice po novim pravilima (koja se još ne znaju).  Sudija viri iza kantuna, a publike ima samo nešto malo u VIP ložama.

Gol ili autogol ?

Šut na nebranjeni gol

Glavni izvor šuta - Arsenal

Glavni ponor šuta - Bonići

Pomoćni ponor “eko” šuta - Belani. Tovljenje plaže i riba (barakuda). Istovremeno temelji budućeg zatvora za more (tivarskog bazena), a takođe i početna tačka nastavka staze uz obalu zvane “Lungo mare - ludom radovanje”

Svlačionica momčadi koja je trenutno u napadu

Kapiten tima

Trenutno stanje je ovakvo.

Prva liga: “Bonići” - “Lipci” 1:1, s tim što “Bonići” idu dalje.

Druga liga: “Belani” još čekaju dostojnog protivnika i ako se uskoro ne pojavi ulaze u prvu ligu direktno.

Međunarodna scena: “Pajazzo” – Sveti Marko je neprejebiv i niko na svijetu se i ne sprema da mu izađe na teren. Čak i “Budva” o takvom plasmanu može samo da sanja.

Bonići - grđe od Lipaca

Morsko dobro direktan saučesnik

Osvajanje mora

  Stara mušljara i Bonići, jun 2005

Tokom rušenja nekadašnje mornaričke baze Arsenal iz Tivta, otpadni materijal od oko 90.000 kubnih metara bačen je u more, te je time teritorija Crne Gore uspješno proširena za čitavih 3000 kvadrata. Odlaganjem šuta i drugog kabastog materijala, nastalo je kopno koje je uz svekoliku pomoć opštine Tivat kao takvo i uknjiženo.

Tako su nastale katastarske parcele 4732/2 i 3732/3, dok je katastarska parcela 4732, kojoj je površina povećana na 2955 kvadrata, prenumerisana u 4732/1.

Uprava za nekretnine Podgorica odobrila je ovakav poduhvat, a glavni urbanista opštine Tivat sve aminovao, dajući načelnu saglasnost na program uređenja obale ,,Marine Bonići''.

Da priča bude još zanimljivija, osnivač društva koje je obavilo sve ove poslove na lokaciji Bonići, nije niko drugi do JP Morsko dobro s firmom Navar incorporated iz Tivta. Članom 10 osnivačkog ugovora, dato je pravo ortacima da nasipaju uvalu Bonića. Tako su, sve zvanično i po propisima, proširili teritoriju Crne Gore i potvrdili se kao dobri tumači zakonskih akata o bokokotorskom akvatoriju.

Zauzeli akvaprostor kao da im stvarno pripada.

 
Uzalud su iz Lučke kapetanije Kotor upozoravali da je morski pojas Bonića napadnut! Dostavljali su obavještenja Ministarstvu saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija, kao i Ministarstvu turizma, JP Morskom dobru, opštinama Herceg Novi, Tivat i Kotor te Institutu za bilogiju mora Kotor.

Zahvaljujući redovnom nadzoru Inspekcije bezbjednosti plovidbe na moru, u Lučkoj kapetanije su konstatovali: ,,Bonići - Tivat (rušenje objekata Arsenala Tivat) primjer su uzrupacije i umanjivanja zaliva, a time i nanošenja ogromne štete životu na moru i podmorju, jednog od najljepših zaliva svijeta Boki kotorskoj. Kako se radi o ogromnim količinama (stotine hiljada kubika) materijala-otpada kopnenog porijekla, koji je na točkovima dospio u more, molimo da se ako je još moguće preduzmu mjere i zaštiti Bokokotorski zaliv - čišćenjem i produbljivanjem, a ne samo nasipanjem'', stoji u obavještenju Lučke kapetanije Kotor.

Pitali smo nadležne u JP Morsko dobro za mišljenje o nasipanju Bonića i kreiranju katastarskih parcela nekadašnjeg akvatorija. Dobili smo odgovor elektronskom poštom, koji su kasnije povukli, čekajući izlazak Monitora.

Bonići prije najnovijeg “prihranjivanja”

Kontaktirali smo i direktora Marine Bonići Branka Zgradića, koji nam je kazao da on posjeduje svu urednu dokumentaciju od svih inspekcija i resornih ministarstava za nasipanje ovog terena. Takođe tvrdi da je od kotorske kapetanije dobio saglasnost (nakon posjete inspekcije) da može nastaviti radove. Sve je, kaže, uradio po propisima, kao veliki ljubitelj prirode i poštivalac bokokotorskog akvatorija. Ne želi da ide u loš kontekst, jer je za sve učinjeno pribavio potrebnu dokumentaciju, a nasip je, tvrdi, načinjen od materijala koji nije štetan za vodeni svijet te, prema tome, nije narušen balans živog svijeta nad vodom i pod vodom.

U Institutu za biologiju mora Kotor, međutim, kažu: ,,Ovakvo deponovanje predstavlja ekološko zagađenje, pošto zemlja, bez obzira na sastav, kvalitet i granulaciju remeti život na morskom dnu. Sve što nije prirodan proces ispiranja zemljinih nanosa u more i formiranje i održanje biocenoze - obalnih muljeva, predstvalja štetan proces bioekološkog stanja na dnu i u blizini morskog dna''.

Bonići, maj 2007___________________________________Foto: NB

Nakon svega evo i mišljenja Ministarstva pomorstva, saobraćaja i telekomunikacija o planu i programu privremenih objekata i programu organizacije i uređenja kupališta: „Mjesno pristanište (komunalna luka) treba da bude specifična polivalentna luka u kojoj su istovremeno zaštićeni javni interesi kao i poseban interes lokalne zajednice. Luka mora privlačiti nautičare u krstarenju da se u njoj zaustave i osjete specifičan ugođaj boravka u autentičnom podneblju, slikovitih malih mjesta, koji klasične luke ne mogu imati''.

Na kraju zaključuju da pristaništima, kao i lukama posebne namjene (marine), treba da upravljaju isključivo opštine, kojima bi tako pripala nadležnost i odgovornost održavanja, zaštite i davanja koncesija na tom lučkom području.

Arsenal, maj 2007

Na osnovu Plana posebne namjene za morsko dobro, usvojenog 2007. godine bilo je neophodno za ovaj sektor napraviti studiju o lokaciji prije bilo kakvih dodatnih radova, a naročito prije nasipanja mora.

Odluku o izradi studije o lokaciji donijela je Vlada Crne Gore u decembru 2007. godine. Programski zadatak za studiju napravljen je još u novembru 2007, dok je izrada studije ugovorena otprilike sredinom 2008. godine.

Bonići – nasuta površina 

Bili su nedopustivi bilo kakvi radikalni zahvati u moru prije usvajanja ove studije, kazali su nam ljudi od struke. Ona je vjerovatno u nacrtu napravljena, ali još nije stigla na javnu raspravu.

Marija ČOLPA

"Monitor" 18 Mart 2009

 

MonteReal.Ru

Ruski portal za trgovinu crnogorskim nekretnima MonteReal.Ru i dalje promptno (dez)informiše svoju publiku

“Pritisci konkurencije”

U tekstu od 16.03.2009g. pod naslovom "Projekat gradnje na ostrvu Sveti Marko izazvao sporove u Crno Gori"  i dalje plivaju tune, ali ima i novih interesantnih detalja, kako oni navode - iz lokalne štampe - koji su nama izgleda promakli (ili se opet radi o problemima prevođenja tipa Tunja=tuna)

"Neki eksperti, podržani državnim strukturama, daju pozitivna mišljenja,(?) tvrdeći da će uticaj izgradnje na ekologiju ostrva biti minimalan. U isto vrijeme, nezavisni ekolozi izražavaju zabrinutost..."

"Do sada je projekat prošao nekoliko ekspertiza i javnih diskusija.(?) Projekat predviđa osvajanje zemljišne parcele od 61 (?) tisuće kvadratnih metara...."

"Neki crnogorski analitičari ukazuju na razlike između službeno objavljenog plana i informacije koja se plasira na službenom sajtu ruske kompanije. A posebno, ističe crgorska štampa, na sajtu kompanije navodi se izgradnja 240 luksuznih vila, a ne 108 objekata kao u projektu..."

"Ruska kompanija obećava svim kupcima nekretnine sačuvati povjerljivost informacije o njihovom prisustvu na ostrvu. Pored toga, predstavnici kompanije obećavaju da će pristup na ostrvo drugim licima biti ograničen..."(?)

"Crnogorske vlasti aktivno guraju dati graditeljski projekat, koji će donijeti značajne investicije u ekonomiku Crne Gore i dozvoliti otvaranje novih radnih mijesta. Neki analitičari vezuju proteste ekologa sa pritiscima konkurencije,(?) koja ima namjeru da omete realizaciju grandioznog građevinskog poduhvata. Stvorio se svojevrsni konflikt interesa, čije bi razrješenje trebalo donijeti korist svim zainteresovanim stranama, ističu crnogorska sredstva masovnih komunikacija."(?)

Po izjavama Slipenćuka, u nekom od mnogobrojnih svojih intervjua, konkurencija mu je bio, još u procesu kupovine Svetog Marka, kolega Polonski, ali to su oni već tada, kaže, džentlmenski riješili.

Foto: L.J

Naš čovjek u PG

Evo ko će nama spasit Tunju i njene stradiotske pilingrine da ne završe pod betonom

Predrag Nenezić

Ministar turizma i zaštite životne sredine 

“Često se na prvi pogled pogrešno zaključi da gosti putuju na neku destinaciju zbog, na primjer, nekog hotela ili neke druge usluge. Ne. Odlazi se zbog destinacije. A mi imamo jednu od najljepših na svijetu. Ne smijemo nikada zanemariti značaj naših prirodnih ljepota, kulturno-istorijskog nasljeđa, ljude i kuhinju, a sve to čudesno bogatstvo i dramatičnu raznolikost na relativno malom prostoru. To je ono što je jedinstveno, što privlači goste i što moramo čuvati i unapređivati.” (Vijesti 23.2.2009) 

Što reći nego – BRAVO MINISTRE !

"Dolazi vrijeme kada će svaki novi kvadrat zaštićenog područja prirode značiti mnogo, mnogo, mnogo više nego bilo kada u istoriji i mislim da je Crna Gora na dobrom putu da zaštiti ono sto je najvrijednije, a to su njeni resursi." Takođe je njegova, sasvim skorašnja izjava .

Tačnije i ljepše ni mi do sada nismo uspjeli sročit za ovaj naš blog.

Među svim tim ugroženim kvadratima svakako su od posebnog značaja dužni metri priodne morske obale. Ima je toliko malo da kad bi svo stanovništvo ove, inače maloljudne države, izašlo na obalu, dvije trećine bi u more moralo gledat preko ramena onih sretnika u prvom redu. Od toga je polovina u Boki, a najveći njen netaknuti dio je obala Svetog Marka.

Tu obalu, kao i cijeli Tivat, u budućoj vlasti će, prema planovima sadašnje, zastupati jedan jedini čovjek, i to baš upravo on Predrag Nenezić jer: HGI se odlučio da umjesto svog dosadašnjeg poslanika iz Tivta, na listu stavi diplomiranu ekonomistkinju iz Budve, a šef lokalnog DPS-a tvrdi da je Tivat, ipak, zastupljen na izbornoj listi, jer je na njenom 31. mjestu ime Predraga Nenezića iako je Ministar turizma, međutim, samo formalno upisan u birački spisak opštine Tivat dok već godinama živi i radi u Podgorici i u „svoj Tivat“ najčešće navraća samo tokom predizbornih kampanja.

Taj naš dečko, koji se rodio na Cetinju - staroj prestonici, a rano detinjstvo proveo u Tivtu u Bokokotorskom zalivu, kako naglašava u svojoj biografiji, pošto je u Njemačkoj završio osnovnu i srednju školu, vratio se u Crnu Goru da bi izučio i usavršio ekonomiju. Stečeno znanje primjenjivao je na zahtjevnim državnim funkcijama, između ostalog, vezanim za privatizacije i upravljanje morskim dobrom.

Nedavno mu je dopala i dodatna čast i vlast, jer je stupio na snagu novi Zakon o zaštiti prirode, kojim se Republički zavod za zaštitu iste ukida (koji je bio pod Ministarstvom za kulturu) i osniva nova institucija pod okriljem Ministarstva za turizam i zaštitu životne sredine.... Po slovu novog zakona sve nadležnosti oko zaštite prirodnih re­sursa, održivog korišćenja, nadzora, čuvanja i izdavanja odobrenja za ek­sploataciju prelaze u Ministarstvo za turizam.... Davanje mišljenja i sprovođenje mjera zaštite prirode u planovima, po novom Zakonu o zaštiti prirode koji ima skoro duplo više članova nego prethodni, čak 124, u članu 9. precizno se izmješta u poslove ovog Ministarstva. (pogledajte više o tome)

Dekle, ne samo pilingrini sa Tunjole, nego i sve drugo što pliva, puže, trči ili leti, zeleni se, raste, cvjeta i daje plod, u ovoj zemlji, zavisi od potpisa uvaženog ministra koji je u Tivtu, možda na Tunji, naučio da pliva, roni, jedri...

Preko 20% prirodnih ljepota Crne Gore je već zakonom zaštićeno (računajući i upravo zaštićene Prokletije). Za sledećih par godina je planirano jos to nešto do 25% i plan je ispunjen !

To malo što mi tražimo, tih par hektara Tunje i okolne obale Sv. Marka (naša peticija, tačka 3.), u ove procente ne bi ušlo ni s 0.1%

I što nama, Pilingrinima Stradiotskim sa Tunje treba više. Treba samo neko da mu javi da nas neko 'oće zabetonirat i sve, kraj, spas...

ALO, ALO… !...? Ima li ko ispravan telefon?

Vještačka kornjača_______________________________Foto: SjuSja

 

Međutim,

Nenezić i dalje ćuti

Ni dvije nedjelje nakon što su „Vijesti“ elektronskom poštom Ministarstvu životne sredine poslale pitanja o daljoj sudbini planskih dokumenata za Sveti Marko, s obzirom na to da se u autorskim timovima pojavljuje nekoliko istih imena stručnjaka, odgovora još nema.

- Od Ministarstva turizma smo dobili tumačenje da je moguće da ista firma radi DSL i SPU, ali tim koji se pojavljuje u izradi DSL, ne može da se pojavi i kao autorski tim SPU - kazala je početkom februara samostalni savjetnik za prostorno-planiranje u Ministarstvu za ekonomski razvoj Vojislava Đurđić.

Portparol Ministarstva turizma Jelena Paović potrvrdila je 24. februara „Vijestima“ prijem pitanja o sudbini DSL i SPU, ali je tada zamolila novinara da „malo sačeka jer su svi u Ministarstvu jako zauzeti i angažovani na pripremama za nastup na Sajmu turizma u Beogradu“.

I pored velike zauzetosti, PR služba Ministarstva stigla je neposredno potom da za manje od nekoliko sati “izađe” sa odgovorom na optužbe za loš rad koje je ministru Neneziću uputilo jedno od udruženja hotelijera u Crnoj Gori.

Vijesti 10.03.2009.

I na kraju…

 

“Gotovo svi bespravno podignuti hoteli na primorju počeli su sa radom na osnovu dozvola koje je potpisao ministar za zaštitu prostora. Sada će bar sve biti u skladu sa Zakonom.” kažu…

ALO, ALO, ALO…

 

AAAAAALLOOOOOOOOO000000000ooooo ooo oo o o o   o    o      o

Naš hacker provalio tajkune!

Nismo ni sumnjali! Naš poznati hacker Grrozni uspio je probiti vrlo sofisticirani i komplikovani sistem kompjuterske zaštite udruženja svjetskih tajkuna i mafijaša

„Hanibal jebeš portas“ d.o.o.

( d.o.o. njima znači: doleti, ogradi, opljačkaj). U cjelosti prenosimo provaljene zaključke sa njihove zadnje sjednice:

1. Mi, poslovni ljudi, željni širenja napretka u svijetu, djelovat ćemo samostalno, ali pomagat ćemo jedni druge u kriznim situacijama, npr. ako oni jadni, obespravljeni građani ili uobražene i prepotentne a nemoćne nevladine organizacije i eko-institucije budu kao muhe zunzare-brculje dosadno ometale naše investicije. Ne može pas koji laje zaustaviti karavan koji prolazi, ali, brate, našim oguglanim ušima smeta i taj lavež! I tu se moramo pomagati dodavanjem jedni drugima sprejeve protiv muha i kosti za pse.
2. Bogatiji smo od svih tih jadnih novostvorenih država u tranziciji. To moramo uvijek imati na umu kad pregovaramo s tim bijednicima.
3. Naše najjače oružje nije lijepa riječ i razumijevanje. Tu smo slabi i sirovi. Ni u pametnim argumentacijama nismo baš jaki. Naše najjače oružje nam je novac i MITO! Ponovit ćemo: MITO!
4. Koji predsjednik ili premijer ne bi primio npr. 500.000 EUR u cashu pa da za uzvrat nešto mrdne malim prstom? Ili urbanist 100.000 EUR? A sitniji podanici i glavoklimci 50.000 EUR? A taj novac za nas je mačji kašalj. Piš u moru. Bakšiš konobaru.
5. Morska obala je naša meta, target. Jesmo li ikad vidjeli neku budalu da se sunča na stjenovitom vrhu neke planine u augustu i kupa u kanistru vode koji je ponio sa sobom? MORE je ono gdje trebamo navaliti! MORE je budućnost! A obale je malo! Uska je i kratka! Tu moramo navaliti s našim novcem!
6. Domorocima sa obale, mještanima, papcima, država je odavno raznim štosevima oduzela more, centralizacijom, a dala im je mogućnost da sa svojih 300 EUR dohotka mjesečno kupe smrdljivi mandrać na Azurnoj obali koji ne mogu kupiti. A nama je njihova država dala mogućnost da kupimo njihovo bistro more, plaže sa okruglim oblucima, nepatvorenu prirodu. ISKORISTIMO TO POD HITNO! A MI IMAMO ŠTO ONI NEMAJU - NOVAC!
7. Ako nešto kupimo što je definisano urbanističkim planom - onda bi zacrtano morali i graditi. Šipak! Pročitajte ponovo tačku 3. Lova burgija đe burgija neće. Promijenit će oni namjenu! Uz mito će i od isplanirane crkve isplanirati bordel ako se dobro podmaže!
8. Ako nešto kupimo što nije definisano urbanističkim planom – puna šaka brade! Urbanisti će plesati kako mi budemo svirali, i kazačok i tango (tango ne jer mi baš ne znamo taj ples) ali onaj opa-cupa- juha, pa onaj hop-hop drm drm i druge. Tu moramo obratiti pažnju na one muhe zunzare – brculje, dosadne ko proliv, što kane nešto kao ekološki zaštititi. I na one NVO što mašu muhomlatima radi efekta a muhe ne žele ni vidjeti.
9. Kupovanje obale je jedino ono đe treba investirati. A oni naivci misle da ćemo pod pojmom „unos stranog kapitala“ graditi neke fabrike u nekim njihovim vukojebinama bogu iza leđa, koje bi propale za dva mjeseca.
10. Da zaključimo: Političari i urbanisti i ostali klimoglavci su, dakle, zaključili smo, naši ljudi. Domoroci, koji su oduvijek imali svoje obale, sada se ponašaju ko muhe zunzare - brculje. Kako nam ne bi smetali u našem zanosu planiranja svijetle nam EUR-budućnosti – treba im zamazati oči da će napredak donijeti u njihov kraj ljubavi željne a novcem obdarene turiste i ljubavi željne a mesom obdarene turistkinje. Zapošljavanje kao normalno. Bučne diskače kao normalno. I novac od poreza kao normalno koji nikad neće vidjeti jer je i normalno da ga ne vide.
11. I još jedan zaključak: Ništa za nas ovo nije novo. Jer i lovu koju smo do sada stekli - stekli smo na istim ili sličnim principima, sa željom da svijet bude „bogatiji“, a naravno i mi, kao dio tog glupavog svijeta!

Novac vrišti - bogatstvo šapuće

Ponovo malo istorije

VJEČESLAV Lejbman

još nije zaradio svoju prvu milijardu, ali je našao svoje mesto pod suncem.

Vječeslav Lejbman sa devojkom Foto: “Novosti”

Tridesetosmogodišnji ruski milioner, predstavnik "Miraks grupe" za Blakan, najveće svetske korporacije koja ulaže u izgradnju i razvoj, a čiji je vlasnik milijarder Sergej Polonski - rešio je da se i poslovno i emotivno skrasi u Budvi. U gradu koji, zahvaljujući baš "Miraksu" koji ovde gradi ekskluzivne apartmane, u investiciji "teškoj" 200 miliona evra - nosi ideju elitnog turizma. Možda će baš u Budvi zaraditi svoju prvu milijardu.

* Otkud toliko bogatih Rusa: zato što je Rusija velika ili su Rusi sposobni?

- U svetu ima mnogo bogataša, ali ruski novac je mlad, svež i primetan. On vrišti, dok bogatstvo šapuće. Proći će i ta fama. Istina je da je Rusija za osam godina ekonomski ojačala, zahvaljujući, pre svega, ceni nafte.

*Koliko će vam se isplatiti gradnja luksuznih apartmana na Zavali, pored Budve: tri, četiri, više puta?

- Kada posle svih rashoda u jednoj realizovanoj investiciji ostane 30 odsto profita, to je dobro. Zarada u Francuskoj ili Nemačkoj iznosi od 15 do 20 odsto, u Moskvi ide i do 100 odsto, a ovde, ovde je negde između.

Videli smo Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru. Sve su lepe, ali nas je ova poslednja privukla zbog biznisa. Videli smo da nema dobru ponudu kvalitetnih stambenih kompleksa, da nema infrastrukturu, ali i da može da postane malo, slatko elitno mesto.

* Da li čuvena ruska duša, puna emocija i strasti, ima sličnosti s našom balkanskom?

- Ima, naši su mentaliteti slični, pravoslavci smo, imamo sličan jezik, slovenskog smo porekla. Ali, ima i razlika. Na primer, Crnogorci i Srbi su kao mala deca - naivni. Lako se naljute, a kada lažu, to je i naivno i smešno.

Dijana DIMITROVSKA

“VEČERNJE NOVOSTI”, 15.09.2008

Tivatska marina, septembar 2008____________________Foto: NB

ORWEL TODAY & TYCOONS

„U maju 2009. godine sjedjećemo na terasi nekog od novih kafića na rivi -Porto Montenegro-, ispijati koktele i diviti se dobro obavljenom poslu u marini“, riječi su Gerija Spensa, direktora izgradnje „Porto Montenegra“.

POBJEDA Nedjelja, 22. jun 2008.

Tivat, 14.03.2009._____________________________Foto: L.J.

In addition to meetings with Henry Kissinger, David Rockefeller and China's top bureaucrats, Brian Mulroney has served as an advisor to Canadian tycoon Peter Munk...

Peter Munk, the voluble chairman and chief shareholder of the giant Barrick gold mining and TrizecHaun real estate empires, rallied to the cause by naming Mr Mulroney to both boards... On top of his director's fees, he earns an annual stipend of $250,000 from each company, plus generous stock options. When I asked Mr Munk why he appointed the former prime minister, he stated the obvious: "Because Brian has great contacts. He knows every dictator in the world on a first-name basis."

…

Another phone call was made by Mr. Munk's friend Oleg Deripaska, the Russian billionaire and owner of Basic Element, the powerful industrial group that last year invested $1.5-billion (Canadian) in Canada's Magna International auto parts company and bought Montenegro's aluminum smelter, called KAP, the year before. “Oleg made the first phone call to the prime minister [of Montenegro, Milo Djukanovic] and opened the door for me,” he says.

The Montenegrin prime minister, Mr. Djukanovic was courted by Mr. Munk and became a friend – “I love the man,” the Canadian executive says (the prime minister and his wife were lunch guests on the Te Manu on the day I interviewed Mr. Munk).

…

Some Montenegrins suspected …

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2008-06-22&id=143576

http://www.orwelltoday.com/mulroney.shtml

http://www.theglobeandmail.com/servlet/story/RTGAM.20080801.wcover02/BNStory/Business/?pageRequested=3

Tri palme… _____________________________Foto: NB

Bokez Pasiglavski II

PhotoMoto: NB

Crnogorska rodoljubivo predizborna pjesma

Ko to kaže, ko to laže

Crna Gora mala?

 

Nije mala, nije mala

U more se uvećala.

 

I opet će i opet će

Pobjede li te nam sreće...

Bokez Pasiglavski

Komentari podrške XXIII

Mediji o našoj peticiji

Tunju brane iz cijelog svijeta

NASTAVLJENO POTPISIVANJE PETICIJE PROTIV PLANOVA RUSA ZA OSTRVO SVETI MARKO

Tivat - Potpise na peticiju koju je grupa građana Tivta pokrenula tražeći odbacivanje nacrta državne studije lokacije (DSL) „Ostrvo Sveti Marko“ i strateške procjene uticaja (SPU) na životnu sredinu, do sada je, osim nekoliko stotina građana Boke, stavilo i tridesetak eminentnih naučnika i stručnjaka iz zemlje i inostranstva. …  "Vijesti" 10.03.2009.

Foto: NB

Sve veći otpori betoniranju obale i gradnje na rajskom ostrvu „Sveti Marko“

Tovljenje plaža i priobalja

Planovi ruskih investitora pogubni po ambijent

10. 03 - Tivćanima i ostalim mještanima Boke svakodnevno se pridružuju i eminentni naučnici i stručnjaci iz zemlje i svijeta koji pružaju podršku i potpisuju peticiju protiv planova Rusa za gradnju na ostvu Sveti Marko i betonizaciju njegove obale.

Investicije, razvoj, strani kapital posebno u vrijeme ekonomske krize i te kako dobro dolazi Crnoj Gori, ali u mjeri u granicama i kapacitetima.

Jedan od čuvara ljepote, ali i biodiverziteta mora i priobalja koje se svakodnevno neplanskom gradnjom devastira je i dr Sreten Mandić naučni savjetnik u kotorskom Institutu za biologiju mora.

 
„Nisam protiv razvoja turizma, treba koristiti ostrvo koje se ne koristi godinama, znamo šta je tamo nekada bilo, ali sve sa mjerom. Nikada se neću složiti sa nesretnim Morskim dobrom, koje ima jedan vještački termin da se plaže prihranjuju. Ako je to prihranjivanje plaža po crnogorskoj obali onda su Lipci tovljenje plaža. Prema tome, ne treba ni da ih prihranjujemo ni da ih tovimo, nego ono što nam je priroda dala da ih sačuvamo“, kazao je Mandić.

 
“Suštinu života u moru čini, plitko, priobalno područje gdje se nalaze skoro sve biljke koje prave hranu i produkciju u moru, i preko 90 odsto životinjskih vrsta. Uništavanjem staništa, uništava se živi svijet, a to je ono što ne smijemo da radimo, jer se Crna Gora zvanično opredijelila i potpisala za princip održivog razvoja”, podsjeća Mandić. "SkalaRadio", Kotor, 10.03.2009.

Foto: NB

Prenosimo još nekoliko poruka potpisnika peticije

Slavko Mandić, Kotor

"Ovo je samo potvrda da je svakim danom sve više ludaka. Kako se boriti protiv njih, sam Bog zna. …."

Dubravka Jovanović, Kotor

"Da se zauvijek cementaju ovakve ideje u Boki koja bi plavo da ćuti."

Nedeljko Srzentić, dipl. ing. strojarstva, Zadar

"SRAMOTA ! OČITI PRIMJER NEKULTURE !"

Prof Dr Paul Lasko, Chair, Department of Biology, McGill University, Montreal, Canada

"St Marco Island and its surrounding aquatic area is of enormous environmental value and a region of outstanding natural beauty. It should receive the most careful protection."

  Foto: NB

I vi možete potpisati peticiju

Ovdje

Naš čovjek u EU

Marija Ćatović predsjednica Jadranskog eurodistrikta

Nismo ni znali da imamo Bokeljku tako visoko. Sada će sigurno Stradiotskim Pilingrinima panut beton s leđa!

Jer: "Ono što vezuje Crnu Goru, Italiju i Albaniju jeste Jadransko more i zajednički projekti za akvakulturu, marikulturu, održivi razvoj, čuvanje Jadrana, prirode, saobraćaj, itd, " kazala je Ćatovićeva.

Međutim dok u hladnom Strazburu Marija, Predsjednica Jadranskog Eurodistrikta ćakula o "promovisanju interkulturalnih odnosa i njegovanju kulturnog identiteta, raznovrsnosti i razmjene u oblasti kulture." (SkalaRadio Kotor) Za to vrijeme, u toplom Kanu, Slipenćuk prodaje pored svog ostrva i našu Tunju, Gabrio i ostale plaže Svetog Marka i more oko njega.

Podsjetimo se Slipenćukove ponude:

• "jaht klub s marinom za 148 jahti, (na plićini Tunja koja nije ušla u prodatu kvadraturu ostrva);
• teniski i sportski tereni (na plaži Gabrio gdje se golim rukama mogu otkopati rimski mozaici, grnčarija itd.);
• heliodromi (u sred mora koje nije ušlo u kvadraturu);
• plaže sa otvorenim barovima i atrakcijama na vodi (koje su opšte dobro kojim gazduje čuveno preduzeće morsko ZLO u čijoj upravi jedino Tivat nema svog predstavnika)."
• itd. (komplet ponuda) 

I uopšte, da li neko ko prolazeći svaki dan kroz Lipce, ne videći da mu se brdo preko glave surgava u more, ima obavezu ili potrebu da vidi pilingrine na metar dubine u pola metra pjeska.

Da li ona uopšte može bilo što uraditi na svojim funkcijama po svojoj volji ? Da li ona ima volje da se bavi tamo nekim Stradiotskim Pilingrinima kad mora da rješava kako da stari Fjord surga u more, a da se ne vidi i da ne izađe u Karampanu.

Da li je ona naš čovjek u EU ?

Dr Dragan Hajduković

Naravno da sam uz vas !

Dragan Hajduković

fizičar, Ženeva i Cetinje

"Nigde u današnjoj Evropi priroda nije tako surovo napadnuta i ugrožena kao u Crnoj Gori.

Hvala vam što se borite. Čast mi je i ponos biti uz vas."

  Foto: Mar

Nedosanjani san

Propade mi biznis plan

Jedan "novi ruski" pita me kako bi mogao kupit dom u Tivtu. Misli, ja sam domaći pa mu mogu pomoći.

  Foto: NB

Ali za divno čudo ja kao domaći ne znam da se tamo kuće prodaju. Znam da se zidaju u planovima, u Oficirskom parku na Seljanovu, na Svetom Marku, a biće i još negdje. Neki od nezapočetih stanova na manje atraktivnim lokacijama već imaju vlasnike i ako se nikad nisu prodavali, kazu za vojsku. Neko im je to izgleda ostao dužan.

Ali novi ruski kaže – IMA ! Njegovi zidaju i prodaju, samo treba da skoknemo do Kana da sklopimo ugovor.

I tako skupljam po škafetima pare i spremam se sutra u Kan. Mada moj ruski oligarh kaže da meni para ne treba, ja ću živjeti u njegovoj kući i on će sve platiti. Kriza je kaže, ali još se ima, ostalo je nešto, a pusto ostrvo se ne prodaje svaki dan. Moje će biti samo da pazim da neko ne preskoči ogradu i da pošišam travu jednom nedjeljno (i još neke sitnice oko papira, ali to nema veze). Pitam ga - Mogu li ja tamo drzati jednu-dvije koze ? - Može. Kaže on, a onda smo pričali nešto o mesu na roštilju i domaćoj votki koja se zove loza.

Evo spakovao sam najnovije farmerice i kožnu jaknu što sam donio još sa navigacije i pred san šaram po internetu:

Grade se samo već prodate vile

"Menadžer prodaje kompanije ... potvrdila je ... da je do sada prodato oko 65 odsto ponuđenih stanova. Isti procenat naveden je i prije pola godine, što znači da prodaja nije odmakla uprkos pojačanoj promotivnoj kampanji.

---

Uprkos manjem interesovanju kupaca cijene kvadrata u ... „porodičnoj luci u centru Evrope“ ostaju iste. U vilama pored mora kvadrat stoji 8.000 eura, a u onima rasutim po brdu 6.000.

---

Veliko gradilište na kojem su mašine brujale i tokom glavne turističke sezone potpuno je opustjelo. Među poluizgra­đenim betonskim zgradama, vlada mir, nema građevinskih radnika, buke mašina i užurbanosti graditeljske sezone.

---

Realizacija kompletnog projekta ... suočena je, pored besparice i sa brojnim problemima druge vrste. Pored pokrenutog procesa odgovornosti za bespravnu gradnju oko 35 vila, pred sudskim organima vodi se i proces po tužbi vlasnika dijela zemljišta na kome je predviđena gradnja velelepnih hotela." Monitor(Arhiva) ili BiznisCG

_ _ _

Taman sam bio zaspao kad, zvoni telefon. Moj novi ruski (tajkun - na ruskom), veliki oligarh, zove i kaže - Ne idemo sutra u Kan. Ipak je kriza. Prohujala su dobra vremena, jbg !

Ponovo ležem u krevet i razmišljam. -Propade mi moj biznis plan sa kozama koje popodne kose travnjak, a ujutru donose toplo mlijeko u krevet. Ode i moja sobica u baštenskoj kućici na pustom ostrvu. Sada moram da brojim ovce ne bi li ponovo zaspao.

Branzzin Stradiotski

Foto: NB

Nimalo lak zadatak

NAGRADNA IGRA ZA NAROD CRNE GORE, BRDA I BOKE

 

NAGRADNO PITANJE:

KO JE VEĆI OD VELIKOG BRATA ?

ŠIFRIRANI ODGOVOR:

*** ***** * ******

Vaš, nimalo lak zadatak je da dešifrujete odgovor i umjesto zvjezdica date, ne samo smislen, vec i tacan odgovor.

Najbrži tačan odgovor ce biti objavljen, a masovan tačan odgovor će biti nagrađen 29.03.2009. godine.

NAGRADA ZA NAJBRŽI TACAN ODGOVOR JE:

POHVALA ZA BRZINU I OŠTROUMNOST

NAGRADA ZA MASOVAN TAČAN ODGOVOR JE:

DRŽAVA PO MJERI ČOVJEKA KAO ZAMJENA ZA ČOVJEKA PO MJERI DRŽAVE KOJU DRŽE ONI IZ TAČNOG ODGOVORA NA POSTAVLJENO NAGRADNO PITANJE

ČLANOVI ŽIRIJA

Radnik

Građanin

Seljak

Penzioner

Žena

Čoek

Turista

Evropljanin

Ekolog

Biolog

Rijetki nepotkupljeni urbanista

Još rjeđi nepotkupljeni geodeta

i

Daljnji unuk Marka Miljanova, koji mu je svojta po čojstvu

NADZORNI ODBOR NAGRADNE IGRE

BOKEZ PASIGLAVSKI MONTEZ BRDSKI VJEROSLAV VASOJEVSKI STEĆISLAV SANDŽAČKI MALISOR SKADARSKI OEBSO EVROPSKI i BARAKO OBAMSKI

U Kan na vašar

U svom  saopštenju  od 03.03.2009 Ministarstvo za ekonomski razvoj najavljuje učešće na najvećem svjetskom sajmu nekretnina,

MIPIM 2009 u Kanu

10.-13. marta.

"U Kanu će se predstaviti samo kvalitetna ponuda i održivi projekti, odnosno projekti koji su predviđeni generalnim urbanističkim planovima, koji zadovoljavaju zakonske preduslove za realizaciju i kriterijume kao što su tehnički i arhitektonski kvalitet, infrastruktura i saobraćajni pristup, kvalitet ekološkog i održivog razvoja, relevantnost i održivost/mogućnost plasiranja i poslovanja na tržištu."

Crnogorke kompanije koje će učestvovati na MIPIM-u su:

1. SAGIO Residence
2. Atlas Grupa
3. Sonuba Montenegro
4. Monte Mena
5. Colliers International Montenegro

6. Vila Park Ltd.
7. Montenegro Venture Partners
8. Amathist DOO
9. Montenegro Properties

Par dana kasnije, (07.03. 2009.) u novom saopštenju navodi se i novi spisak učesnika-projekta:

Glavni projekti

• Metropol Grupa

• SAGIO Residence
• Atlas Grupa
• Sonuba Montenegro
• Monte Mena
• Colliers International Montenegro

Ostali projekti

• Vila Park Ltd.
• Montenegro Venture Partners
• Amathist DOO
• Montenegro Properties - Budva

Vidimo da se na prvo mjesto ubacila Metropol Grupa. Koliko znamo njihov jedini projekat u CG je "Betonirana Tunja - Pajaco"

Istovremeno koordinator za sektor uređenja prostora i prostornog razvoja u Ministarstvu za ekonomski razvoj Buda Kuč kazala je "Vijestima" da je u toku obrada dostavljenih primjedbi i sugestija na 17 studija lokacija na obali.

Pri tome u Ministarstvu smatraju da najvjerovatnije neće doći do bitnijih odstupanja od predloženih planova mada ističu da je najviše primjedbi dobila dokumentacija koja predviđa budući izgled ostrva Sveti Marko.

A evo što Metropol prodaje na tom kanskom vašaru "održive i ekološke" arhitekture.

Садржај пројекта

Компанија «МЕТРОПОЛ ДЕВЕЛОПМЕНТ» представља пројекат развоја острва Свети Марко, једног од највећих острва у Црној Гори.

Острво Свети Марко је највеће острво у Бококоторском заливу. Смештен је у јужном делу Тиватског залива у Јадранском мору у југо-источном делу црногорске обале. Захваљујући живописном крајолику, разноврсности природног богатства и пријатној медитеранској клими, залив је ставњен на листу светског природног и културног наслеђа УНЕСКО.

Острво Свети Марко је удаљено 15 минута вожње чамцем од обале, односно 25 минута од Тивта, у чијој близини се налази међународни аеродром. Свега један сат лета дели острво Свети Марко од Рима и Будимпеште, два сата од Париза, а три од Москве.

Развијена саобраћајна мрежа повезује острво Свети Марко са другим градовима у региону – Котором, Будвом и Херцег Новим. Недалеко одатле се налазе староримски и средњовековни културно-историски центри, као и легендарно острво Свети Стефан.

Острво је добило назив по Светом Марку – једном од четворице јеванђелиста, који је био небески покровитељ Венеције и који се посебно поштује међу хришћанима на Медитерану.

Концепт развоја

Планирано је да се на територији површине 30 ha направи јединствен простор предвиђен за елитни одмор. Сви објекти ће бити изграђени у складу са највишим светским стандардима. Приликом пројектовања и изградње посебно ће се обраћати пажња на очување природне средине острва.

Северни део оства ће остати ненастањен, ту ће гости у потпуности моћи да уживају у нетакнутој природи.

До 2010. године на острву ће бити изграђено 93 000 m2 објеката, а између осталог:

· • 240 приватних вила, апартмана и кућа класе «лукс»;

· • хотел са СПА-центром, салом за банкете и конференције и казином;

· • дечји забавни парк;

· • бутици и уметничка галерија;

· • 5 ресторана;

· • јахт клуб с марином за 148 јахти;

· • тенниски и спортски терени;

· • хелиодроми;

· • плаже са отвореним баровима и атракцијама на води.

Ako sa sajta Metropola "skinete" njihov katalog ili pogledate promotivni film, vidjet ćete prelijepo pusto ostrvo Sveti Marko onakvo kakvog ga znamo, sa svom Tunjom kakva jeste (i kakva će nadamo se ostati).

Potencijalni kupac mora da se nađe u nedoumici - Gdje su tih 240 kućerina + hotel + ogromna marina + ne jedan nego više heliodroma itd.

Vidimo Slipenćuk nije imao hrabrosti da pokaže kupcima neviđeni ekološki spoj mora i 10 hektara tvrdoga betona ne mjestu najljepše plaže Svetoga Marka:

  Foto: iz projekta Metropol & Ministarstvo & Urbi Montenegro & WINsoft Groop (Poznatiji kao “Specijalni tim” )